Prljavi novac

Koji je jedan od novih izuma legalizacije „prljavog novca„?

Novi izumi legalizacije novca ogledaju se i kroz otvaranje velikog broja računa na koje se deponuje relativno manja suma novca u skladu sa propisima država. U Nemačkoj je to do 10.000 evra, u Sjedinjenim Državama do 10.000 dolara i do 50.000 franaka u Francuskoj, za fizička lica bez indentifikacije ulagača. Upravo to je dovelo do pojave nove profesije, kurira – štrumfova, koji obilaze bankarske šaltere i deponuju novac na ime svog gazde u iznosu nižem od limita. Na taj način vlasnici „prljavog novca“ dobijaju legalan novac, kuriri dobijaju nagradu za obavljeni posao, a bankari dobijaju novac za dalje obrtanje, odnosno oplodnju.

Možete li da navedete još neke države u kojima se pere novac?

Poslednjih godina Švajcarska nije više pouzdana u tradicionalnom čuvanju „svete tajne“ anonimnih bankarskih računa, pa je ostalo malo bezbednih „oaza“ za operaciju „pranja novca“ na evropskom kontinentu“. Jedna od njih je Kneževina Lihtenštajn. U samom centru Evrope na Alpima, između Austrije i Švajcarske, Lihtenštajn je razvio finansijski biznis, zahvaljujući svom položaju u carinskoj uniji sa Švajcarskom, razvijenoj infrastrukturi za potrebe međunarodnog biznisa i diversifikovanim zakonskim propisima o statusnim oblicima of-šor kompanija. U Lihtenštajnu sve kompanije sa statusom of-šor kompanije uživaju izuzetne fiskalne beneficije i poreske olakšice. Zbog toga se Kneževina Lihtenštajn smatra izuzetno povoljnom „bazom“ za sve koji u njenim bankama žele da u legalne tokove vrate „prljav novac“. Zato je od Lihtenštajna zatraženo da ukine tajnost računa zbog čega su njene banke bile atraktivne klijentima.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *