Ne morate da se pomjerite iz svog stana, da biste postali ekskluzivni vlasnik of-šor kompanije na Kipru, potencijalni veliki igrač koji se igra kapitalom i finansijama. Potrebno je da vladate internetom i uzajmite nekoliko hiljade dolara. Vladanje računarom može vas odvesti u nezamislive svetove spekulativnih poslova, tajnih računa, javnih bankarskih garancija, transfera novca iz sefova zemalja za koje doskora nijeste znali ni da psotoje. Kreativnost krupnih igrača je fantastičan, kada pronalaze nove destinacije do kojih ne mogu dospjeti poreske vlasti voljene im domovine.
Na google.com ukucajte „incorporate in Cyprus“. Pojaviće se brojne kompanije kojemogu da vam naprave firmu za svega 2000-3000 dolara. Ne morate ići na Kipar. Samo pošaljite ovjerenu kopiju svog pasoša. Do skoro se i otvaranje računa moglo vršiti bez odlaska u banku. Možete udobno boraviti u svom stanu, odakle možete upravljati poslovima u Panami, Hongkongu, američkim državama Delaver i Vašington. I, naravno, Sejšelima. Žalosna je činjenica što svaki sat brižljivo utrošen na smanjenje poreza daje veću dobit od istog vremena utrošenog u proizvodnji. Dva su načina da se smanji porez – izbjegavanje i utaja. Prvi je dozvoljen, drugi strogo kažnjiv. Of-šor kompanija vam može pomoći da legalno izbegnete poreze, finansijske kontrole i druge prepreke u vašem poslovanju. Najvažnija prednost of-šor fenomena – slobodno raspolaganje novcem. Možete podizati novac, prenositi ga po volji na račune drugih pravnih i fizičkih lica… I naravno, sve to skoro bez ikakve kontrole. U vrijeme takozvanog „zlatnog kiparskog doba“ milijarde novca čuvane su u kipaskim banaka, hiljade offshore kompanija na Kipru a njihovi zadovoljni vlasnici daleko hiljadama kiolometara. Približavanjem Kipra Evropskoj uniji, mijenjalo se zakonodavstvo ove zemlje. Banke su morale da vode evidenciju i ko su de fakto vlasnici i odakle novac potiče. Činjenice je nesporna. Većina novca za finansiranje terorizma išla je preko of-šor firmi sa raznih ostrva.
Polako se ukidaju of-šor banke na Kipru, za čije je osnivanje bilo potrebno svega nekoliko desetina hiljada dolara. Takva je bila situacija i u Crnoj Gori gdje ih je svjevremeno bilo oko 300.
Banke su sada pod budnim okom američkih tajnih službi. Svaka banka u Švajcarskoj ima barem jednog službenika iz CIE koji nadgleda poslovanje. I Kipar nije više najpoželjnija of-šor zona zbog ulaska u EU. Firme sada moraju da vode knjigovodstvo i da plaćaju porez na dobit od 10 odsto bez obzira na to odakle novac potiče.
Većina vlasnika of-šor firmi zato napušta Kipar i firme osnova na klasičnim destinacijama poput Sejšela, Britanskih Devičanskih Ostrva, Bahama, Paname, pa čak i Sjedinjenih Američkih Država, koje postaju posebno interesantne. Naime, ukoliko vlasnici firmi u SAD nisu američki građani i ne posluju sa američkim firmama i građanima, i nemaju imovinu u Americi, a imaju račun negde van Amerike, nisu u obavezi da plaćaju porez niti da podnose finansijske izveštaje američkoj poreskoj službi. Cene osnivanja tih firmi ubedljivo su najniže i ne prelaze 1000 dolara. Dovoljno je poslati svoje podatke i kada se dobiju papiri, otići u neku od zemalja u neposrednoj blizini radi otvaranja računa. Nivo osnivačkog kapitala kompanije u Delaveru može biti od nula američkih dolara, do iznosa koji vi želite. Vlasnici mogu biti i pravna i fizička lica a odgovaraju samo do nivoa osnivačkog kapitala. U registar kompanija države Delavar ne upisuju se imena osnivača i direktora. Udjeli osnivača posebno se definišu ugovorom o osnivanju. Dokumenta o osnivanju iz SAD stižu za oko sedam do 10 dana, a postoji samo obaveza plaćanja godišnje takse za održavanje: državi Delavar 200 evra i registracionom agentu – 120 evra. Nakon troškove osnivanja i održavanja kompanije, tu su i neki eventualno dodatni troškovi: vi, zapravo, postojite samo u papirima. Vi upravljate iz svog stana bilo gdje u svetu. U dokumentima, međutim, kažu da ipak imate poslovni prostor. Da, ali, virtuelni. Plaćate preusmeravanje pisama, i-mejlova, faksova i telefonskih poziva na vašu stvarnu kancelariju. Otvaranje firme i godišnje održavanje of-šor firme u Panami košta – 2.000 evra. Za potencijalne vlasnike of-šor kompanije u Panami, povoljnu okolnost može predstavljati što sredstva na računu ne ulaze u deobni bilans prilikom eventualne brakorazvodne parnice. Ko su vlasnici ofshore kompanija? To su preduzetnici, uvoznici i izvoznici kako robe tako i usluga. Programeri uglavnom koriste ove firme radi izvoza softvera. Nekoliko je razloga za to: jeftino godišnje održavanje od svega nekoliko stotina dolara, izostanak nepotrebne administracije oko izrade finansijskih izveštaja, zapošljavanja ljudi, inspekcija i papira. To izgleda ovako: primite novac na računu, podignete koliko vam treba, trošite po volji i nikome ne polažete račune. Pri tome ne plaćate porez na dobit građana. Sledeća grupa su posrednici pri uvozu, koji robu prodaju u raznim zemljama i pri tome zaradu zadržavaju na računu of-šor firme i sa njom slobodno raspolažu. Izvoznici takođe po minimalnim cijenama prodaju robu svojim of-šor firmama, a zaradu zadržavaju na računu iste firme. Motiv za osnivanje ovakvih kompanija je skrivanje vlasnika – odnosno njegovo neupisivanje u registar kompanija u državi u kojoj se osniva. U Švajcarskoj, Lihtenštajnu i Luksemburgu postoji veliki broj firmi koje bi za nekoliko hiljada evra umesto vas vršili ulogu vlasnika. Ovaj model je veoma omiljen kod „velikih“ biznismena.
Ključna karika u ovom lancu su – banke. Iako svaka banka ne želi da radi sa of-šor firmama, mnogo vole novac i pronalaze načina za zajedničko rješenje uz obostranu korsit. U poslednje vrijeme, banke su obvezne da da vode evidenciju o tome, ko su de fakto vlasnici of-šor firmi.
Zato se u poslednje vrijeme, sve više odlučuju, da registruju firmu u Crnoj Gori i nastave da legalno posluju uz veoma povoljne poreske uslove, bez prismotre poreskih i obavještanih službi.