Kako pokrenuti sopstveni biznis sa malo para?
Pod mikrofinansiranjem se podrazumeva finansiranje najugroženijeg sektora stanovništva, odnosno dela populacije kome su vrata banaka zatvorena.
Sve je počelo u Bangladešu. Tvorac mikrofinansiranja je profesor ekonomije iz Bangladeša, Muhamed Junus. Bio je prvi koji se okrenuo sistematskom finansiranju siromašnih slojeva stanovništva. Junus je u praksu sproveo svoju teoriju po kojoj su ljudi uz relativno mala finansijska sredstva otpočinjali privatni biznis.
Poljoprivrednici su ulagali u mehanizaciju ili stočni fond, krojačice kupovale bolje mašine, pekari nove peći i na taj način povećavali produktivnost na viši nivo. Ovakav koncept finansiranja je ekspresno našao plodno tle u svim delovima sveta gde ima ljudi koji žive ispod granice siromaštva.
Status mikrofinansijskih institucija u Srbiji i svetu nije isti. Na planeti danas posluje oko 8.000 organizacija koje imaju portfolio sa preko 17 miliona klijenata i dve i po milijarde evra.
U Srbiji je situacija drugačija jer postojanje institucija za mikrofinansiranje nije zakonom regulisano. Do 2003. godine je postojalo odobrenje Narodne banke Srbije za plasiranje kredita iz donacija, najpre UNHCR-a, a zatim i drugih investitora.
Nakon toga je krenula saradnja sa poslovnim bankama, koje su davale kredite u svoje ime, ali iz sredstava mikrofinansijskih organizacija. Takav nači rada je potrajao do 2005. kada je donet zakon kojim je i to zaustavljeno. Trenutno sve funkcioniše tako što MF institucije polažu depozit bankama na osnovu koga plasiraju kredit. To je objektivno veliki problem koji na kraju najviše opterećuje klijenta, jer bankarske provizije povećavaju cenu kredita, a procedure usporavaju isplatu sredstava.
Praksa u zemljama u razvoju je pokazala da mesta za mikrofinansijske organizacije ima. Ovakav vid kreditiranja ima ključnu ulogu u formiranju i kontrolisanom razvoju malih preduzeća i smanjenju stope nezaposlenostisamozapošljavanjem i otvaranjem novih radnih mesta.
Osim finansijske bitna je i nefinansijska strana usluge, a tu se pre svega misli na savetovanje klijenata, edukaciju i redovni monitoring.
Danas u Srbiji funkcioniše nekoliko MF institucija među kojima prednjači Agroinvest Fond, koji podržava razvoj ruralnih porodica u cilju poboljšanja njihove ekonomske situacije.
Da li uspela ideja profesora Junusa?
Možda je najbolji pokazatelj banka Gramin, koju je on osnovao još 1976. godine. Trenutno ta banka ima:
- 9 miliona klijenata,
- 2. 564 ekspoziture
- u 43 države.
Za kraj još jedno podsećanje Muhamed Junus je 2006. godine dobio Nobelovu nagradu za mir !!!
Autor: Vitomir Paunović