Šta se dešava sa zaposlenima kada firma ide u likvidaciju ili stečaj?
Kada firma ulazi u postupak likvidacije ili stečaja, jedna od najvažnijih i najosetljivijih tema je sudbina zaposlenih. Prava radnika, način isplate zaostalih plata i otpremnina, kao i procedure raskida ugovora o radu, zavise od toga da li se firma zatvara kroz dobrovoljnu likvidaciju ili prisilni stečaj.
1. Razlika između likvidacije i stečaja u vezi sa zaposlenima
Likvidacija – Postupak zatvaranja firme koji iniciraju vlasnici i koji se sprovodi kada firma nema dugove ili ih može izmiriti iz sopstvenih sredstava. Zaposleni se otpuštaju uz isplatu svih dugovanja.
Stečaj – Postupak koji se pokreće kada firma nije u stanju da izmiruje obaveze. Odluku donosi sud, a stečajni upravnik preuzima upravljanje firmom. Zaposleni mogu dobiti deo zaostalih zarada iz stečajne mase ili državnog fonda, ako zakon to predviđa.
2. Otkaz ugovora o radu u likvidaciji firme
Ukoliko se firma zatvara kroz likvidaciju, postupak prestanka radnog odnosa zaposlenih odvija se na sledeći način:
Obaveštavanje zaposlenih – Radnici moraju biti pisanim putem obavešteni o planiranom zatvaranju firme i otkazu ugovora o radu. Zakonski rok za obaveštenje zavisi od lokalnih propisa i dužine zaposlenja radnika.
Otpuštanje radnika – Svi ugovori o radu se raskidaju. Poslodavac je dužan da ispoštuje zakonski otkazni rok (npr. 30 dana, ako nije drugačije ugovoreno).
Isplata zaostalih zarada i otpremnina – Pre zatvaranja firme, svi dugovi prema zaposlenima moraju biti isplaćeni, uključujući plate, neiskorišćene godišnje odmore i otpremnine ako su predviđene zakonom ili ugovorom.
Ako firma nema dovoljno sredstava da isplati dugovanja, vlasnici ili direktori firme mogu odgovarati za neisplaćene zarade.
3. Prava zaposlenih u slučaju stečaja
Kada firma ulazi u stečaj, sud imenuje stečajnog upravnika koji odlučuje o daljoj sudbini zaposlenih. Radnici mogu ostati bez posla odmah ili nastaviti da rade do okončanja postupka, u zavisnosti od toga da li firma nastavlja sa ograničenim poslovanjem.
Otpremnine i zaostale zarade – Ako firma nema novca, zaposlenima se isplaćuje deo ili ceo dug iz stečajne mase (novac dobijen prodajom imovine firme). Prijava potraživanja – Zaposleni imaju pravo da podnesu zahtev za isplatu neisplaćenih zarada stečajnom upravniku ili nadležnom sudu. Državni fondovi za zaštitu radnika – U nekim zemljama postoji fond iz kojeg se isplaćuju minimalne zarade radnicima firmi u stečaju.
4. Redosled isplate zaposlenih u stečaju
U stečajnom postupku, dugovi firme se isplaćuju po prioritetu:
Tročlani troškovi stečaja (sudski troškovi, naknada stečajnom upravniku)
Zaostale plate zaposlenih
Porezi i doprinosi državi
Dugovi prema bankama i poveriocima
To znači da su radnici među prvima koji dobijaju isplate, ali ako stečajna masa nije dovoljna, možda neće dobiti puni iznos svojih potraživanja.
5. Mogućnosti za zaposlenike nakon likvidacije ili stečaja
Zatvaranje firme znači da zaposleni moraju da traže novi posao. Evo nekoliko opcija koje su im dostupne:
Prijava na biro za zapošljavanje – Radnici mogu ostvariti pravo na naknadu za nezaposlene. Pokretanje sopstvenog biznisa – Neki otpušteni radnici koriste otpremnine za pokretanje sopstvenog posla. Korišćenje programa prekvalifikacije – Neke države nude programe prekvalifikacije za radnike pogođene zatvaranjem firme.
Zaključak
Zaposleni su među najugroženijima u postupku likvidacije ili stečaja firme. Poslodavci su dužni da ih na vreme obaveste i isplate sve zaostale obaveze. Ako firma ide u stečaj, zaposleni imaju mogućnost da naplate deo potraživanja kroz stečajni postupak ili iz državnih fondova, ali isplate nisu uvek zagarantovane.
Pravilno postupanje sa zaposlenima u ovim situacijama smanjuje rizik od tužbi i pravnih problema za poslodavce.