Ističe rok za usklađivanje firme sa novim Zakonom o privrednim društvima Crne Gore

Šta konkretno treba da se uradi i koliko košta uskladjivanje sa novim Zakonom o privrednim društvima Crne Gore

Uskladjivanje firme sa novim Zakonom je obaveza koju ne smijete da zaboravite

Dobili ste kratko i jasno obavještenje od Poreske uprave  –: dužni ste da preregistrujete svoju kompaniju  u skladu sa Zakona o privrednim društvima Crne Gore („Službeni list Crne Gore“, br. 065/20 od 03.07.2020) , koji je dana 25.06.2020. godine Skupština Crne Gore usvojila, a stupio na snagu 11.07.2020. godine… Preduzeća koja se ne pridržavaju odredbi zakona do datuma primjene zakona, registar će pokrenuti postupak  likvidacije. 

Pored toga, nepoštovanje odredbi ili nepoštovanje propisanih rokova biće sankcionisano  kao privredni prestup i  odgovorna osoba biće kažnjena  novčanom kaznom od 200,00 do 2.000,00 eura. 

Otvorio sam firmu koja ne radi 10 i više godina. Šta da radim?

Sasvim ste zaboravili na svoju kompaniju koju ste registrovali prije deset i više godina. Prošlo je mnogo vremena i razumljivo, zaboravili ste, da ste otvorili kompaniju s kojom niste ništa radili. U međuvremenu ste otvorili novu kompaniju ili ste negdje zaposlili ili posli u penziju.

I sada ste se našli u nedoumici. Firmu  sigurno da   neću uskladjivati  sa novim zakonom  jer  ne posluje već 10 godina i nije mi potrebna. 

Našli ste se u nedoumici. 

Šta je za vas bolje: da  uskladite firmu sa novim  zakonom ili da platite kaznu?

Koliko ima privrednih društava koja ne rade u Crnoj Gori?

56.922

27.530

29.392

 Kompanije i preduzetnici upisani u CRPS u 2018 godini                              

 Predati finansijski izvještaji

 Nijesu predali finansijske izvještaje

To zapravo znači da  29.392 kompanije postoje samo na papiru, jer njihovi vlasnici ne mogu da plate troskove  stečaja i likvidacije firme. Taj broj će 2021 godine biti preko 35.000 firmi. Samo jedna kompanija bi za 10 godina imala duga  da plati  Poreskoj upravi za doprInose na minimalnu platu za izvrsnog direktora iznos od 15-20.000EURA. 

Koje mogućnosti vam nudi novi Zakon?

  1. Da uskladite firmu sa novim Zakonom i da ne platite kaznu.
  2. Da platite kaznu i da vam Poreska uprava likvidira firmu. – U evidenciji Poreske uprave biće upisano da se kažnjavani zbog privrednog prestupa. To vam može bit problem, ako ste ovlašćeno lice u nekoj drugoj firmi koja učestvuje na državnim tenderima.
  3. Da sami pokrenete stečaj i likvidaciju firme prije isteka roka za preregistraciju. To je odlična solucija, ako imate novca da platite sudsku taksu i druge troškove. U tome slučaju nećete platiti kaznu.

Šta će država preduzeti prema firmama koje se ne preregistruju?

  • Pokrenuće postupak likvidacije firme
  • Odgovorno lice platiće kaznu

Ko plaća kaznu: vlasnik ili izvršni director?

Šta, ako je vlasnik stranac i nije se nikada pojavio?   Po zakonu, vlasnik je taj koji odlučuje o pravnom statusu  svoje firme. Šta ako ima više vlasnika firme  ili je vlasnik pravno lice? Da li će svi oni biti odgovorni i platiti kaznu? U zakonu je napisano sledeće: ….

Da li ima neko uputstvo za preregistraciju fime?

Morate dobro  pogledati Zakon o privrednim društvima. Stručanjacima koji se bave tom  materijom biće lakše da se u svemu tome snadju. Za AD postupak preregistracije je mnogo složeniji i skuplji.  Prema prikupljenim informacija , za preregsitraciju DOO troškovi su  oko 150Eura, za preregistraciju AD 1.000,00Eura.

Koji je prvi korak da usaglasite vašu firmu sa novim Zakonom?

  • Koji je pravni oblik vaše kompanije? Da li je to AD, doo, preduzetnik ili partnerstvo? Rokovi su različiti za različita pravna lica. Pogledajte koji je krajnji rok za  preregistraciju
  • Pronađite dokumenta o registraciji, statut i druge opšte akte.
  • Da li firma ima neku imovinu? Postoji li osnivački ulog i koliko iznosi?
  • Angažujte stručnjaka za postupak preregistracije. Obavezno, ako je u pitanju  AD jer su i zakonske obaveze preregistracije  komplikovanije.

Ovo su odredbe iz novog Zakona koje moramo da uskladimo sa aktima naše firme

Šta je novo u Zakonu o privrednim društvima

Uvedeni su instituti koji ranije nisu postojali, ali se i mnoga pitanja detaljnije regulišu u odnosu na raniji zakon. Tako novi  Zakon o privrednim društvima  uvodi:

– osnivanje podružnice (ogranka);

– ukidanje obaveze korišćenja pečata;

– odgovornost za obaveze društva;

– probijanje pravne ličnosti (lifting the corporate veil);

– zastupanje društva;

– prokuru;

– posebne dužnosti prema društvu;

– prekograničnu statusnu promenu – spajanje društava;

Kada je reč o pravnim formama privrednih subjekata, one su ostale iste ali su u mnogim pitanjima oblici organizovanja privrednih subjekata na detaljan način regulisana.

       DRUŠTVO SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU - ovaj oblik je najviše zastupljen i interesuje najviše preduzetnika

Pitanje statusa društva sa ograničenom odgovornošću (u daljem tekstu: DOO) u odnosu na prethodni zakon doživjelo je mnogo bolju regulaciju i razradu, obzirom na činjenicu da je pravni oblik DOO  najzastupljeniji u ekonomiji.

Svakako postoji razlika između klasičnog DOO i DOO od javnog interesa, o čemu će biti riječi. Nadalje, osnivanje društva s ograničenom odgovornošću od strane jednog člana koji može biti fizičko ili pravno lice, sticanje vlastitih dionica, pravo i kršenje preče kupovine, prestanak statusa preduzeća (smrt ili prestanak pravnog lica, istupanje iz društva) ).

Jedna od najvažnijih promjena odnosi se na organe društva. Skupština društva  je sada, pored izvršnog direktora, obavezno tijelo kompanije , osim jednočlanog DOO  preduzeća . Takođe, DOO preduzeća koja ispunjavaju određene zahtjeve, poput onih koja se prema zakonu kojim se uređuje računovodstvo i DOO od javnog interesa smatraju velikim pravnim licem, moraju imati upravljačka tijela kao akcionarsko društvo.

Novi Zakon detaljno uređuje nadležnosti i rad Skupštine, kao i pitanja vezana za položaj izvršnog direktora, kao i pitanja restrukturiranja preduzeća u vidu statusnih promena i promena u pravnom obliku.

Zakonodavac i dalje držao prakse iz starog zakona da se pravila akcionarskih društava primjenjuju analogno na mnoge stvari, što sigurno nije opravdano s obzirom na važnost DOO preduzeća kao pravni oblik.

Nad postojećim društvima s ograničenom odgovornošću koja ne postupe u skladu sa napred navedenim odredbama zakona registrator Registra privrednih subjekata će pokrenuti postupak prinudne likvidacije.

ŠTA PREDUZETNICI MORAJU DA USKLADE SA NOVIM ZAKONOM

Novi Zakon o privrednim društvima reguliše pitanja sticanja pravnog lica preduzetnika i detaljno uređuje postupak upisa u Centralni registar privrednih subjekata Crne Gore (CRPS).

Ko je poslovodja (Čl. 63)

Zakon o trgovačkim društvima uvodi poslovdju – osobu kojoj preduzetnik može povjeriti upravljanje poslovanjem poduzetnika. poslovodja  može biti samo fizička osoba:

  • koji je zaposlen kod preduzetnika i
  • koji je registrovan u CRPS-u.

Zakonodavac nije regulisao neka statusna pitanja preduzetnika, kao što su:

  • prekida obavljanja djelatnosti (koja je karakteristična za ovu pravnu formu organizovanja),
  • kontinuiteta obavljanja djelatnosti od strane naslednika,
  • nastavka obavljanja djelatnosti u formi privrednog društva (promjena pravne forme iz preduzetnika u DOO).

Ortačko društvo i komanditno društvo - koja je njihova obaveza za uskladjivanje?

Uvedena je  obaveza zaključenja ugovora o osnivanju ortačkog društva i komanditnog društva, uz verifikaciju potpisa članova, te obaveze podnošenja ovjerenog ugovora uz registraciju zahtjeva za osnivanje kompanije.

Detaljnije su uredjeni: Prava i odgovornosti partnera, njihovi međusobni pravni odnosi kao i odnos sa trećim licima, poslovanje, kao i raskid partnerstva i mogući načini prestanka statusa partnera. U dijelu odredbi koji se odnose na komanditna društva, detaljnije su uređena prava i dužnosti članova društva, kao i prestanak statusa člana društva.

Najviše odredbi za uskladjivanje ima Akcionarsko društvo

Najveći deo novog Zakona o privrednim društvia , kao što je bio slučaj i sa prethodnim, rezervisan je upravo za akcionarska društva (u daljem tekstu: AD). Prvo što se uočava na početku jeste detaljnije regulisanje osnivanja i registracije AD, poništavanje osnivanja društva, sadržinu osnivačkog akta i statuta i njihove izmjene, kao i obavezu registracije promjena i objavljivanja podataka AD.

Koja su prava akcionara po novom zakonu?

Jedna od najbitnijih promena jeste regulisanje pitanje prava akcionara, koje svakako zavređuje pažnju svih potencijalnih investitora u AD, a naročito zaštita manjih akcionara. Tako se uvode:

imovinska prava akcionara: da učestvuje u raspodeli dobiti društva u obliku dividende, kada je donijeta odluka o podjeli dobiti akcionarima, da dobije dio preostale imovine društva nakon sprovedenog postupka likvidacije, da dobije besplatno akcije za slučaj povećanja osnovnog kapitala iz sredstava društva, uz ograničenja utvrđena ovim zakonom, preče kupovine u postupku nove emisije akcija i zamenjivih obveznica, uz ograničenja utvrđena ovim zakonom, da raspolaže svojim akcijama u skladu sa zakonom;

neimovinska prava akcionara: pravo učešća u radu skupštine i prava glasa, pravo na informisanje, pravo na angažovanje eksperta, pravo na postavljanje pitanja, pravo nesaglasnih akcionara na otkup akcija;

Šta je novo kod upravljanja društvom

Što se tiče menadžmenta i organa preduzeća, za razliku od starog zakona koji je predviđao samo jednodomno upravljanje (skupština, odbor direktora i izvršni direktor), sada postoji mogućnost dvodomnog upravljanja (skupština, nadzorni odbor i odbor direktora). Takođe, pitanje nadležnosti izbora, nadležnosti i rada svih tijela u društvu sada je detaljno uređeno.

Što se tiče Skupštine, sazivanje, održavanje sjednica, i što je najvažnije, ovlasti Skupštine detaljnije su regulisane, što između ostalog uključuje i usvajanje politike nagrađivanja čiji je sadržaj sada propisan zakon. 

 

Pored naglašavanja ništavosti, novi Zakon uvodi i mogućnost osporavanja odluka skupština akcionara. 

 

Kada je riječ o upravnom odboru, postoji razlika između akcionarskog  društva i javnog akcionarskog  društva, kada je riječ o broju članova, te sastavu i izboru članova odbora, kao i njihovim nadležnostima i obavezama detaljnije se regulišu.

 

Još jedna novost koju je uveo novi Zakon su upravni odbori koji se mogu formirati za obavljanje određenih profesionalnih zadataka. 

 

Položaj izvršnog direktora takođe je detaljnije uređen. 

 

Nadzorni odbor, kao tijelo dvodomnog sistema upravljanja, predviđen je novim Zakonom, koji uređuje njegov sastav, izbor članova i nadležnosti. 

 

Kao dio uvođenja dvodomnog sistema upravljanja, novi Zakon uvodi i reguliše pitanja u vezi s upravnim odborom, uključujući sastav, imenovanje i naknade članovima, kao i odgovornosti odbora direktora. 

 

Takođe, sekretar društva više nije obavezno tijelo akcionarskog društva. 

Pogledajte šta ima novo sa obveznicama

Pored akcija, novi Zakon  reguliše i najčešće serijske hartije od vrijednosti, a to su obveznice – hartije od vrednosti sa fiksnim prihodom, što vlasniku daje pravo na kamatu i druga prava utvrđena emisijom obveznice ili ugovorom o otkupu obveznice. Pored običnih obveznica, u Zakonu  postoje i konvertibilne obveznice – obveznice koje se mogu zamijeniti za udio kompanije. Pored toga, predviđa se osnovni postupak izdavanja i prava koja se dodeljuju na obveznice.

 

Pored gore navedenih promjena, detaljno su regulisani postupci povećanja i smanjenja kapitala. Međutim, primjedba je da zakon nije uveo institut doplate članova bez povećanja osnovnog kapitala. Naime, prema pravnoj prirodi, zajam koji član daje preduzeću na osnovu odluke skupštine preduzeća mnogo je lakši i jednostavniji način za jačanje likvidnosti preduzeća u odnosu na zajam.

Koje su to još promjene u Zakonu odnose na sve pravne oblike?

Uvodi se Društvo od javnog interesa - provjerite da li se odnosi na vaše društvo?

Članom 4. Zakona o privrednim društvima uvodi se institut društva od javnog interesa, koji uključuje akcionarsko društvo (javno akcionarsko društvo) i društvo sa ograničenom odgovornošću (javno društvo sa ograničenom odgovornošću) osnovano u skladu sa novim Zakonom i koje izdaje hartije od vrijednosti i druge finansijske instrumenti uključeni u trgovanje na regulisanom tržištu u Crnoj Gori ili u inostranstvu, na zahtjev izdavaoca. To su kompanije organizovane u obliku AD ili DOO, koje izdaju hartije od vrijednosti (akcije, obveznice, varanti) i druge finansijske instrumente na tržištima kapitala i stiču status društva od javnog interesa. Stoga podliježu dodatnim obavezama, kontroli i nadzoru u skladu s odredbama drugih zakona, poput Zakona o tržištu kapitala.

Uskladite odredbe o zastupanju društva

Detaljnije je uređeno pitanje zastupanja privrednih društava (članovi 24-30) , odnosno predviđaju se zakonski zastupnici, i to: ortaci kod ortačkog društva; komplementari kod komanditnog društva; izvršni direktor ili predsednik upravnog odbora kod akcionarskog društva i društva sa ograničenom odgovornošću. Pored zakonskih zastupnika, društva mogu da imaju i ostale zastupnike koji se registruju u nadležnom registru privrednih subjekata.

Takođe, novi Zakon o privrednim društvima  uvodi i prokuru, kao jedan vid posebnog punomoćja za zastupanje koje je karakteristično u kompanijskom pravu. Prokuru daje Odlukom nadležni organ privrednog subjekta (direktor ili skupština), a može se dati kao pojedinačna ili zajednička. Prokurista preduzima pravne i faktičke radnje u ime i za račun društva, stim što ne može bez posebnog ovlašćenja da na primer zaključuje ugovore o zajmu, daje jemstva, izdaje mjenice i slično.

Uvodi se odgovornost privrednih subjekata - probijanje pravne ličnosti

 Zakonom o privrednim društvima (Član 9,10,11) uvodi se pitanje odgovornosti za obaveze privrednih subjekata.  Propisano je osnovno pravilo korporativnog prava da svaki privredni subjekt sa pravnim subjektivitetom odgovara za svoje obaveze cjelokupnom svojom imovinom, budući da je kao pravni subjekt nosilac prava i obaveza iz pravnog prometa sa trećim licima, a članovi društva odgovaraju zavisno od pravne forme privrednog društva. U odredbama koje regulišu ovo pitanje, predviđena je odgovornost za obaveze prije osnivanja društva, kao i odgovornost za obaveze društva u toku njegovog trajanja i poslovanja.

Koja lica imaju posebne dužnosti prema društvu

Zakon o privrednim društvima predviđa i posebne dužnosti prema preduzeću, pri čemu se utvrđuju osobe koje imaju posebne dužnosti prema preduzeću (članovi preduzeća, izvršni direktori, članovi upravnog odbora, likvidacioni upravnik …), koji se smatraju povezanim , kao i specifične dužnosti prema kompaniji (dužnost brige, izjava o ličnim interesima, izbjegavanje sukoba interesa, čuvanje poslovne tajne, poštivanje zabrane konkurencije). U slučajevima kršenja dužnosti prema društvu od strane osoba koje imaju obavezu da ih ispoštuju, postoji mogućnost podnošenja tužbe. Tužba se može pokrenuti u roku od šest mjeseci od saznanja za kršenje, a najkasnije pet godina od datuma kršenja.

Upotreba pečata ili ukidanje obaveze upotrebe pečata

Novi zakon uključuje i odredbu o  ukidanju obaveze upotrebe pečata privrednih subjekata u obavljanju djelatnosti, što je bilo predviđeno i prethodnim zakonom. Nadamo se da će ovom prilikom ovu odredbu prihvatiti sva pravna lica u privredi. Obavezna upotreba pečata bila je vrlo čudna stranim kompanijama koje su otvorile preduzeća u Crnoj Gori.

Obavezna evidencija email adrese

Privredna društva, preduzetnici, kao i ogranci i predstavništva stranih privrednih društava, biće obavezni da registruju e-mail adresu za prijem elektronske pošte pri  CRPS. 

Zloupotreba statusa pravnog lica

 (Član 12.) Institucija je posebno važna – zloupotreba statusa pravnog lica.  Ovo pitanje je drugačije regulisano prethodnim zakonom. Ako jedan ili više komanditora, članova društva s ograničenom odgovornošću ili dioničara zloupotrebe okolnost da nisu odgovorni za obaveze komanditnog društva, društva s ograničenom odgovornošću ili dioničkog društva, njihova zajednička odgovornost za obaveze tog društva može biti utvrdio nadležni sud. Zloupotreba se smatra ako ograničeni partner, član društva s ograničenom odgovornošću ili dioničar:

1) koristi kompaniju za postizanje cilja koji joj je zabranjen;

2) koristi preduzeće ili njegovu imovinu na štetu poverilaca preduzeća;

3) upravlja ili raspolaže imovinom preduzeća suprotno zakonu;

4) da bi stekao koristi za sebe ili za treće strane, smanjio imovinu preduzeća, iako je znao ili morao znati da preduzeće neće moći ispuniti svoje obaveze.

Rok za podnošenje tužbe poverioca zbog dospelog potraživanja prema članu društva koji je zloupotrebio status pravnog lica je šest meseci od dana saznanja za zloupotrebu (subjektivni rok), a najkasnije tri godine od dan zlostavljanja (objektivni rok).

PODRUŽNICA - ovo obavezno unesite u svoja opšta akta

Zakon o prirednm drušvima (čl. 5-8) predviđa mogućnost osnivanja podružnice  preduzeća kao posebne organizacione jedinice preduzeća bez statusa pravnog lica koje obavlja poslove van sjedišta preduzeća. Podružnica u pravnom prometu djeluje isključivo u ime i za račun kompanije u okviru koje posluje i može obavljati djelatnosti samo u okviru djelatnosti kompanije.

Podružnica se obrazuje odlukom nadležnog organa kompanije. Odluka mora sadržavati: naziv i sjedište kompanije osnivača, naziv i adresu podružnice, ime osobe imenovane za zastupanje podružnice i kompanije, njihov jedinstveni matični broj i prebivalište, odnosno ime, broj pasoša ili drugi identifikacijski broj i prebivalište za strane pojedince.

Nova vrsta statusnih promjena - Prekogranična spajanja društava kapitala 

Novi Zakon  o privrednim društvima uvodi novu vrstu statusne promjene kapitalnih društava spajanjem preduzeća (jednog ili više) registrovanih u Crnoj Gori sa preduzećem registrovanim u drugoj državi (članici Evropske unije ili potpisnici Ugovora o evropskom ekonomskom prostoru). Odredbe koje uređuju prekogranično spajanje kapitalnih društava primjenjivat će se od dana pristupanja Crne Gore Evropskoj uniji. 

Koje nove kazne su uvedene za privredne prestupe?

Novi Zakon o privrednim društvima  donosi promjene koje se tiču i kaznenih odredbi, u delu koji se odnosi na maksimalni iznos novčane kazne za privredne prekršaje propisane samim zakonom. Tako da je sad iznos maksimalne novčane kazne EUR 10.000 za privredno društvo i EUR 2.000 za odgovorno lice u privrednom društvu. 

ZAKLJUČAK

Na osnovu prethodne analize novog Zakona o privrednim društvima  nameće se zaključak da je Crna Gora konačno dobila zakon koji na detaljan način reguliše statusna pitanja privrednih subjekata. Zakon je u velikoj meri harmonizovan sa propisima EU i predstavlja korak naprijed ka većoj pravnoj sigurnosti koja se daje stranim investitorima, ali i domaćim subjektima koja već posluju ili tek započinju svoje poslovanje i obavljanje privrednih aktivnosti, ali se i dalje zamijera što neka pitanja uopšte nisu regulisana, kao što su na primer: dodatne uplate bez povećanja osnovnog kapitala, prinudni otkup i prodaja akcija/udela i postupak otkupa/prodaje, detaljnije određivanje odredbi koje se odnose na DOO i analogna primjena odredbi AD na DOO, kao i pojedina pitanja prava i obaveza u postupcima restruktuiranja (statusne promene i promene pravne forme).

Zatražite besplatnu konsultaciju

Ostavite svoje kontakt podatke i uskoro će vas nazvati jedan od naših stručnjaka.

+382 69 590 433

Kompanija PROFESSIONAL PLUS  ima tim stručnjaka koji može sprovesti sva usklađivanja koja ja Vaša kompanija u obavezi da ispuni, shodno novom Zakonu o privrednim društvima.

Za dodatne informacije, možete nam se obratiti putem

selecta-me@gmail.com

+382 69 590 433